МАЈСКИ РИБОЛОВ БОДОРКЕ НА ПЛОВАК - ШЕЋЕРАЦ УЗ ЛОКВАЊ

Овог пролећа у мају месецу имао сам неколико изузетно добрих цугова на бодорку у којем сам

сваког пута имао преко три килограма рибе. Наставак ове добре серије су прекинуле обилне падавине крајем маја. Све то су додатно искомпликовали високи водостаји река и бара на којима иначе пецам. Упркос томе сам одлучио да у петак, 29. маја одем на воду јер само за тај дан је било прогнозирано лепо време.

            ПРИБОР: Понео сам два штапа. Први је Geologic Set Match Start 390 тежине бацања 10-25 грама , тежине свега 202 грама, веома добар и лаган штап за риболов беле рибе. Најлон 0,20 mm, пловак 2 грама и удица Gamakatsu 10 (можда мало већа него што је то уобичајено). Други је био петљаш Goldstar Viking 300 од три метра , тежине бацања 15-30 грама. Основни најлон 0,22 мм, пловак 2,5 грама, предвез 0,16 мм и удица као на претходном.

Одлука је пала баш на место на којем сам прошлих пута пецао бодорку. Добро сам се спремио, поготово психички, јер сам претпостављао да ће вода бити мутна и да ће риба слабо радити. Спаковао сам само најосновније и најпотребније од опреме што сам могао између осталог  и због тога што сам  као превоз користио бициклу и овога пута сам ишао сам. Кренуо сам око 9 сати ујутру и на ревир сам стигао за око десет минута. Док сам се приближавао свом омиљеном месту, дочекало ме изненађење – један старији колега је већ пецао ту  (не брините, није било као у клипу https://www.youtube.com/watch?v=ihXMN-rl2c0.  )

Упитах да ли ради риба , на шта ми је одговорио да има око четири ситне беле, што и није чудно јер је пецао дубинским методом. Дочекао ме огроман пад водостаја . Нашао сам себи место, недалеко од мог омиљеног. Прво сам расклопио петљаш од три метра, удицу намамчио црвеном глистом и забацио. Нисам ни дуго чекао, а већ је трзало, а одмах затим сам имао и бодорку на удици.

Бодоркице  сличне величине су се низале једна за другом а затим и једна бабушка. Но онда су уследиле моје муке -  уловио сам сунчицу. Као што то обично бива, толико је дубоко прогутала, да нисам имао алатку за вађење да бих остао без удице. На овом месту сам укупно уловио шест комада које су прогутале удицу као и прва.

Одлучио сам да забацујем што даље од обале, шта и није лако са петљашем од три метра.

Одлука се показала добром,  уследило je изненађење – уловио сам шаранчића, мог првог икад на овој води. Сликао сам га и одмах га пустио.. Што је сунце било височије а приближавало подне, риба је све слабије радила. Монотонију је с времена на време прекидала покоја бодорка и једна бабушка. Последња риба коју сам уловио на овом месту је био шаран на петљаш. Био је већи од претходног. Кад сам га закачио прво сам помислио да је грана, и онда је почвукао како то шаран само уме. Борба није дуго трајала, али сам уживао сваког тренутка (слика 3).  Наравно, као и први, враћен је натраг уз пропратну поруку: ''Пошаљи ми деду!'' 

Нешто мало после подне сам одлучио да потражим заклон од сунца и преместио сам се на локацију испод једног јасена. Забацио сам и петљаш и меч штап и недуго након тога имао сам рибе на оба штапа у истом тренутку. Уследило је још неколико бодорки а колега који је пецао на мом омиљеном месту одустао од риболова и отишао па сам се ја сместио на ''своје место''. Почело  је лудило! Забацио сам удицу намамчену кукурузом шећерцем уз обалу на дубину од један и по метар и  одмах је почело дирати -   лепа бодорка се нашла на удици ( петљаш сам користио за краће забачаје, а меч штап за даљину).

Меч штапом сам тражио рибу уз локвањ, у којем су амури и шарани ''раубовали'' по површини. Као мамац сам користио шећерац а и у првих пар забачаја сам имао трзаје који су резултовали промашајима. Помислио сам да је то због лошег зрна кукуруза, па сам узео мање зрно, и већ у првом забачају имао бодорку пристојне величине. После ње је уследила луда серија крупних бодорки. Неке су биле такве да сам скоро зажалио што нисам понео мередов, но срећом добро сезавршило. Ударале су бодорке разних величина и што је најбитније, није било сунчице (слике 4, 5, 6, 7). Било је тренутака кад сам на оба штапа вадио рибу истовремено. Риба је веома добро радила све до око 3 сата после подне, кад је одједом стала и ту је уследило потпуно мртвило. Остао сам још сат времена у нади да ће да проради, али се апсолутно ништа није десило. Извагао сам улов који је износио 2,64 кг (слика 8).

Све у свему добар риболовни дан, много бољи него што сам и очекивао. Доста бодоркица, неколико бабушки, и пар шаранчића који су дошли као шлаг на торту. Сунчице су биле ту да нервирају , кад боље размислим оне су можда и главни кривац што сам уловио свог првог шарана. На крају, убрах и неку шумску јагоду које расту у близини да комплетирам доживљај.

Ето, тако је излгедао један од мојих овогодишњих излазака.

Бистро!

Војо Ромић, Савица, 29. мај 2015.