ПРИРОДНИ ЛЕК ЗА ЈЕТРУ

Главни је састојак природних препарата за вирусни и алкохолни хепатитис, тровање и цирозу Штити од негативног утицаја медикамената, чисти организам од хемикалија и тешких метала

Једна од најбољих лековитих биљака за заштиту, регенерацију и детоксикацију јетре је госпин трн или магарећа салата (Силyбум марианум). Веома наликује чичку, па би требало обратити пажњу приликом брања. У народу је позната и као сикавица, змијина трава, дивља артичока... Вишегодишња је биљка, крупна и разграната, која може да порасте до два метра. Најчешће се може наћи на пољима, ливадама, ободима шума и пропланцима, а препознаје се по пурпурним цветовима, дугуљастим и оштрим листовима. Врло је бодљикава, па јој се мора прићи пажљиво.

У лековите сврхе се користи цела биљка са кореном. Листови се беру у мају, цветови у јуну, јулу и августу, семе се скупља у августу и септембру, а корен вади у септембру и октобру. Познато је да штити од негативног деловања лекова, успешно елиминише из организма разне хемикалије, алкохол, тешке метале.

Најважнији је састојак природних лекова за лечење вирусног и алкохолног хепатитиса, масне јетре, тровања и цирозе јетре. Садржи силимарин, састојак за који је доказано да обнавља ћелије јетре и подстиче њихов раст, па успшено "чисти" јетру од хепатитиса и цирозе. Повећава и ниво глутатиона, најважнијег антиоксиданса јетре. Народни травари тврде и да може да спречи раст и развој ћелија карцинома простате, као и да је једини лек код тровања смртоносном гљивом зеленом пупавком (Аманита пхаллоидес), а то не оспорава ни фармацеутска индустрија.

Због изузетне лековитости, користи се дуже од два миленијума. Као лек за јетру била је веома популарна код старих Грка, док су је Индијанци употребљавали за чиреве и кожне болести.

Највећа концентрација корисних састојака је у семенкама госпиног трна. Осим силимарином, семе обилује тирамином и хистамином, па је ефикасно у лечењу жутице, жучног каменца, крварења, бронхитиса и проширених вена. Користи се и у различитим мешавинама за јачање организма, код проблема са циркулацијом, крвним судовима и варењем. На списку болести које лечи ова биљка су и мигрена, вртоглавица, низак крвни притисак, алергије, астма, умор, прехлада. Препоручује се и код проблема са надбубрежном жлездом, упале слепог црева и псоријазе.

Делује као природни естроген, подстиче стварање млека код дојиља и регулише менструални циклус. У овим случајевима се узима у виду чаја и у комбинацији са другим лековитим биљкама. Не препоручује се само женама са фиброидним туморима, карциномом грлића материце, јајника и дојке.

Као лек се припрема и у виду тинктуре, коју не би требало да користе особе склоне алкохолу. Због велике количине силимарина, у дугим терапијама би требало правити паузу на две недеље, јер може доћи до надимања, мучнине или дијареје.

Детоксикација

Чај се припрема тако што се 1 до 2 кашичице осушене биљке прелије са 2 дл кључале воде, поклопи и остави 15 минута. Потом се промеша и процеди, а чај пије незаслађен, полако, у малим гутљајима, три пута дневно пре јела. Нарочито је делотворан у детоксикацији масне јетре, препоручује се алкохоличарима, али и код других здравстевних проблема које ова биљка лечи.