ПРИЧА О ЈОВАНУ, МОЖДА ЈЕ И ЗНАТЕ

У народу кружи ова прича већ годинама. Можда сте је чули , можда не, али се надам ма Вам може пружити мотивацију у даљем животу, јер, ако нешто крене наопако , онако како нисте планирали, ко зна, можда Вас баш животни пут, уз много рада и залагања одведе ка нечему бољем и пружи нову шансу.

Тако, негде између два светска рата, живео ти негде у Лици, младић по имену Јован. Тај ти је, веле, Јован био највиши, најлепши, најјачи, најбољи играч, вазда коловођа, увек у песми први, у надметању најбољи. Стасао Јован, одслужио војску, а па ти се пријави на неки курс, или како се то тад већ звало, течај можда, за жандара. Јован, као што се то и очекивало, показа изванредну физичку спрему, здравствено задовољи, али када је дошло време да га приме за жандара, јавио се проблем. Јовану су дали да потпише неки документ, али је он стидљиво одговорио:

''Не умем да се потпишем, нисам писмен!''

Моментално ти Јована одбише, а на његово место дође неко други. Разочаран, повређен, гладан и сиромашан, некако ти Јован , ко зна како се то тад већ ишло, оде за Америку. У Америци, опет преко неких земљака, нађе посао у руднику. Црнчио је наш Јован, радио тешке послове и штедео. Уштедео је таман толико да купу неку камениту земљу у Америци, неки ранч где је намеравао да се скући. Тако, као што је то и кући радио, да би оживео земљу, крене са копањем бунара, па уместо воде нађе нафту. Тако, игром случаја, згрну огромно богатство. Паметно је Јован улагао, стекао и скућио се, па постао један од имућнијих људи.

Једном, после ко зна колико година, оде по неку потврду, до оближњег града , негде у Америци, а тамошњи службеник га са уважавањем прими и рече му да мора да напише молбу. Јован, сад већ зрео човек, насмеши се и рече:

'' Не умем да напишем молбу. Нисам писмен!''

А, службеник ће изненађено:

'' Ееее, господине Јоване, шта би сте тек постали да сте били писмени?''

Док је са сетом погледао кроз прозор, тамо ка брдима, рекао је:

'' Постао би жандар у Лици!''

Ето, зато, кад Вам живот измакне неку шансу, немојте клонути духом, потражите нови пут. Можда то што Вам је ускраћено и није за Вас...