ПЕЦАЊЕ НА МАЊИМ СТАЈАЋИМ ВОДАМА НА ПЛОВАК САВЕТ #1

Како је кренула сезона, реке се полако повукле у своја корита, баре су освежене новом водом и рибама и време је да се искористи лепо време те се латимо штапа и канапа и посветимо се једној од омиљених риболовачких техника пецања - пецању на пловак.

Пецање на пловак на мањим стајаћим водама тражи скромну опрему. Обично вам је потребан штап дужине 3-6 метара фиксни или са машиницом. Бирајте лагану опрему јер пецање беле рибе на пловак подразумева константно држање штапа у руци, забацивање те су упале мишића руку или пак болови у прстима честа последица вишесатног пецања.

ШТАП

Штап за пецање треба да буде , као што напоменух, лаган, оштар и прилагођене дужине.

Већина нас у овом периоду тражи рибу уз обалу, где је плиће а самим тим вода топлија и прозирнија те вам велика дужина штапа може бити сметња. Примера ради на штап дужине 3 м иде још око 4 метра најлона, што вам омогућава опуштене забачаје на 4-6 метара зависно од дубине воде, дужине предвеза и дубине воде. Дубина на којој пецате у ово време не би требала да буде велика те избегавајте пецање на самом дну. 

Моја препорука је да у ово време не пецате на самом дну већ на једној , до две трећине дубине (ако је дубина 1,5 м пецајте на дубинама од 0,5-1 метра), али то такође може да не буде правило јер смо сведоци да су ових дана нераелно велике температуре за ово доба године што може довести до тога да се риба повуче у веће дубине и да оде даље од обале.

Што саме дужине штапа тиче, дужину штапа вам диктира дубина воде, па што је већа дубина , тј. што више подижете пловак треба вам и штап веће дужине (нпр. за пецање на  4 м дубине вам треба болоњез од 5 метара минимум - ВАЖИ САМО ЗА ПЕЦАЊЕ НА ПЛОВАК.

При одабиру опреме узмите у обзир и карактеристике места на ком пецате а посебно на ниско растиње, гране и сл. па се и на основу тога одлучите за нпр. 3,6 м штап са машиницом или фиксни штап од 6 м како би избегли да ударате о гране при забачају.

Најлон за пецање на мањим стајаћицама је тањи, максимално 0,18 са предвезима не дебљим од

0,12. Дужина предвеза је од 20 - 30 цм не мора већа. Предвез , бар ја тако сматрам, највише вам служи да сачувате остатак система при могућем кидању а то је на оваквим водама често а мања вам дужина омогућава и бољу контролу система. Водите рачуна да основни најлон и предвез буду од истог произвођача да не буде после да је пукао основни најлон а предвез остао.

Када пецате на фиксни штап , обавезно да вам укупна дужина предвеза и основног најлона буде дужа од дужине штапа бар пола метра , ја препоручујем да се као спој користи вирблица због лакше промене удице , дужине предвеза и сл...

Удице мале, са краћим или дужим вратом. Лично не обраћам пуно пажњу на то за коју рибу користим удицу колико на то на шта пецам и колико користим мамаца што може бити грешка, па препоручују нпр. за бабушку , беовицу и сл. рибе удице са краћим вратом док за неке друге врсте треба користити дужи врат. Када пецам на кукуруз , једног црва или пшеницу бирам удице са краћим вратом док за пецање на глисту, хлеб, више црва или гриз бирам удице дужег врата. Коване удице су мој избор за шаранске врсте, добро су ми се показале.

Оловно отежање од више сачми по систему већа, мања, најмања једнаке грамаже као и грамажа пловка али треба узети у обзир и да мамац и вирблица имају одређену тежину те отежање треба бити толико да пловак тако стоји да му се види само врх, односно врх основног дела и антена (зависно од облика пловка) али што мање то боље.
Оловне сачме се распоређују, као што напоменух, тако да највећа буде на 10-ак цм од пловка, на средини дужине од предвеза и прве сачме друга мања од претходне и на 2-3 цм изнад вирблице најмања (може и више да их буде дуж система) битно је да оловног отежања нема на предвезу.

Овај систем пружа забачај без мршења , брзу стабилизацију система и лагано пропадање мамца. Неке врсте , посебно у овом периоду, узимају на мањим дубинама у пропадању па је она прва велика сачма битна јер исправља пловак одмах и детектује сваки трзај док се систем не исправи.

ПЛОВАК

Пловак треба да буде лаган 0.5 - 1,5 грама. Што риба мрљавије узима то лаганији пловак треба да буде , док што је даљи забачај нам је потребнији тежи пловак, са већом антеном коју можемо лепо уочити али треба обратити пажњу и на ветар па и на боју антене која у

току дана треба да буде црвена док у зору или увече се боље види нека нијанса жуте или флуоресцентно зелене боје.

Овакви пловци су погодни за пецање фиксним штаповима.

Облик тела им омогућава брзу детекцију и брзо исправњање система.

Пловци за даље забачаје са великом и уочљивим антеном. Облик им омогућава лаку детекцију сваког трзаја.

ЗА СИТУАЦИЈЕ КАДА РИБА ЛАГАНИЈЕ УЗИМА, КАДА ЈЕ ПОТРЕБНА ВЕЋА ОСЕТЉИВОСТ ПЛОВКА БИРАЈТЕ ПЛОВКЕ СА УЈЕДНАЧЕНИМ ТЕЛОМ ЈЕР СТВАРАЈУ МАЊИ ОТПОР.

(текст је написан за риболовце почетнике и рекреативце и представља лични став аутора)

Бистро!

МАЈСКИ РИБОЛОВ БОДОРКЕ НА ПЛОВАК - ШЕЋЕРАЦ УЗ ЛОКВАЊ

Овог пролећа у мају месецу имао сам неколико изузетно добрих цугова на бодорку у којем сам

сваког пута имао преко три килограма рибе. Наставак ове добре серије су прекинуле обилне падавине крајем маја. Све то су додатно искомпликовали високи водостаји река и бара на којима иначе пецам. Упркос томе сам одлучио да у петак, 29. маја одем на воду јер само за тај дан је било прогнозирано лепо време.

            ПРИБОР: Понео сам два штапа. Први је Geologic Set Match Start 390 тежине бацања 10-25 грама , тежине свега 202 грама, веома добар и лаган штап за риболов беле рибе. Најлон 0,20 mm, пловак 2 грама и удица Gamakatsu 10 (можда мало већа него што је то уобичајено). Други је био петљаш Goldstar Viking 300 од три метра , тежине бацања 15-30 грама. Основни најлон 0,22 мм, пловак 2,5 грама, предвез 0,16 мм и удица као на претходном.

Одлука је пала баш на место на којем сам прошлих пута пецао бодорку. Добро сам се спремио, поготово психички, јер сам претпостављао да ће вода бити мутна и да ће риба слабо радити. Спаковао сам само најосновније и најпотребније од опреме што сам могао између осталог  и због тога што сам  као превоз користио бициклу и овога пута сам ишао сам. Кренуо сам око 9 сати ујутру и на ревир сам стигао за око десет минута. Док сам се приближавао свом омиљеном месту, дочекало ме изненађење – један старији колега је већ пецао ту  (не брините, није било као у клипу https://www.youtube.com/watch?v=ihXMN-rl2c0.  )

Упитах да ли ради риба , на шта ми је одговорио да има око четири ситне беле, што и није чудно јер је пецао дубинским методом. Дочекао ме огроман пад водостаја . Нашао сам себи место, недалеко од мог омиљеног. Прво сам расклопио петљаш од три метра, удицу намамчио црвеном глистом и забацио. Нисам ни дуго чекао, а већ је трзало, а одмах затим сам имао и бодорку на удици.

Бодоркице  сличне величине су се низале једна за другом а затим и једна бабушка. Но онда су уследиле моје муке -  уловио сам сунчицу. Као што то обично бива, толико је дубоко прогутала, да нисам имао алатку за вађење да бих остао без удице. На овом месту сам укупно уловио шест комада које су прогутале удицу као и прва.

Одлучио сам да забацујем што даље од обале, шта и није лако са петљашем од три метра.

Одлука се показала добром,  уследило je изненађење – уловио сам шаранчића, мог првог икад на овој води. Сликао сам га и одмах га пустио.. Што је сунце било височије а приближавало подне, риба је све слабије радила. Монотонију је с времена на време прекидала покоја бодорка и једна бабушка. Последња риба коју сам уловио на овом месту је био шаран на петљаш. Био је већи од претходног. Кад сам га закачио прво сам помислио да је грана, и онда је почвукао како то шаран само уме. Борба није дуго трајала, али сам уживао сваког тренутка (слика 3).  Наравно, као и први, враћен је натраг уз пропратну поруку: ''Пошаљи ми деду!'' 

Нешто мало после подне сам одлучио да потражим заклон од сунца и преместио сам се на локацију испод једног јасена. Забацио сам и петљаш и меч штап и недуго након тога имао сам рибе на оба штапа у истом тренутку. Уследило је још неколико бодорки а колега који је пецао на мом омиљеном месту одустао од риболова и отишао па сам се ја сместио на ''своје место''. Почело  је лудило! Забацио сам удицу намамчену кукурузом шећерцем уз обалу на дубину од један и по метар и  одмах је почело дирати -   лепа бодорка се нашла на удици ( петљаш сам користио за краће забачаје, а меч штап за даљину).

Меч штапом сам тражио рибу уз локвањ, у којем су амури и шарани ''раубовали'' по површини. Као мамац сам користио шећерац а и у првих пар забачаја сам имао трзаје који су резултовали промашајима. Помислио сам да је то због лошег зрна кукуруза, па сам узео мање зрно, и већ у првом забачају имао бодорку пристојне величине. После ње је уследила луда серија крупних бодорки. Неке су биле такве да сам скоро зажалио што нисам понео мередов, но срећом добро сезавршило. Ударале су бодорке разних величина и што је најбитније, није било сунчице (слике 4, 5, 6, 7). Било је тренутака кад сам на оба штапа вадио рибу истовремено. Риба је веома добро радила све до око 3 сата после подне, кад је одједом стала и ту је уследило потпуно мртвило. Остао сам још сат времена у нади да ће да проради, али се апсолутно ништа није десило. Извагао сам улов који је износио 2,64 кг (слика 8).

Све у свему добар риболовни дан, много бољи него што сам и очекивао. Доста бодоркица, неколико бабушки, и пар шаранчића који су дошли као шлаг на торту. Сунчице су биле ту да нервирају , кад боље размислим оне су можда и главни кривац што сам уловио свог првог шарана. На крају, убрах и неку шумску јагоду које расту у близини да комплетирам доживљај.

Ето, тако је излгедао један од мојих овогодишњих излазака.

Бистро!

Војо Ромић, Савица, 29. мај 2015.