Translate

Приказивање постова са ознаком pas. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком pas. Прикажи све постове

среда, 2. март 2016.

ПОЛИЦАЈАЦ ПРЕМИНУО А ЊЕГОВ ПАС УГИНУО ОД ТУГЕ ЗА ЊИМ

Макс - Пас покојног Ласла
Водич паса у Полицијској управи Нови Сад, Ласла Модри, био је приморан да због тешке болести прерано напусти службу и псе са којима се свакодневно дружио, тренирао, вежбао, играо и учествовао у многобројним успешним акцијама спречавања шверца наркотика широм Србије. Само неколико месеци након што је напустио службу, Ласло је, нажалост, преминуо, или оно што је све шокирало, а највише Ласлове колеге, је да је истог дана када је Ласло Сахрањен изненада преминуо и његов службени пас Макс. Они који су познавали Ласла и његовог "службеног" партнера и љубимца, кажу да се такве ствари не дешавају тек тако.

- После сазнања да је тешко болестан, поред свег труда и борбе за своје здравље, колега Модри Ласло из Србобрана, изгубио је дугу и тешку битку. Модри Ласло обављао је послове полицајца у МУП-у више од 20 година. Био је запослен у ПУ Нови Сад, обзиром да је волео животиње и био им нарочито привржен, последњих десетак година радио је у одељењу за водиче службених паса - каже се у саопштењу синдиката полиције Новог Сада.

Покојни Ласло са својим првим службеним псом
Ласло је по ступању у службу водича задужио једног лабрадора, али је због година у служби и старости 2010. пас пензионисан. Ипак, Ласло је толико волео животиње и посебно овог пса да није дозволио да се њихово вишегодишње пријатељство прекине. Ласло је усвојио свог доујучерашњег "партнера", а у служби је добио новог радног пса, штене Малиноа, белгијског овчара, Макса, са којим је радио све до средине у 2015. када је Ласло због тешке болести био приморан да напусти службу. Нажалост Ласло је изгубио ту битку те је преминуо је прошле недеље у својој 49-ој години .Макса је требало да преузму Ласлове колеге, међутим следили су се када су баш на дан сахране (22. фебруара) у рутинском обиласку боксова, Макса у свом боксу затекли непомичног и без знакова живота.

Према риечима његових колега, Макс није показивао никакве знаке слабости нити симптоме неке болести, што је посебно шокирало Ласлове колеге и запослене у овој полицијској служби.После извршене обдукције Званичне, утврђено је да је животиња угинула од торзије желуца. Након оваког сплета околности без обзира на резултат обдукције Ласлове колеге у убеђењу су да све ово представља исувише велику случајност и у дубоком су уверењу да је службени пас осетио оно што се дешава Ласлу и да га због изузетне привржености, никако није могао да напустити у овом свету, те је због превелике туге, наставио да га прати - каже се у саопштењу Полицијског синдиката  Новог Сада, којем припада и служба водича у којој је радио-покојни Ласло Модри и његов Макс.

недеља, 19. април 2015.

''ПАС КОЈИ ГОВОРИ'' - НАСТУП КОЈИ ЈЕ УШАО У ИСТОРИЈУ ТЕЛЕВИЗИЈЕ

Фото Јутуб

У британском талент шоу се појавио такмичар са псом чи је заједнички наступ поделио јавност. Једни сматрају да је ово савршенство школовања паса , други сматрају да је злостављање животиње у питању. Сам власник каже: ''Венди је просто интелигентна!''

Сигурни смо да ни вас неће овај наступ оставити равнодушним, зато погледајте клип.

петак, 6. март 2015.

КСРС - РАСПОРЕД ИЗЛОЖБИ И УТАКМИЦА ЗА МАРТ 2015. ГОДИНЕ

КИНОЛОШКИ САВЕЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЈЕ ОБЈАВИО СПИСАК СВОЈИХ МАНИФЕСТАЦИЈА КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОДРЖЕ ОВОГ МЕСЕЦА.


Кликом на следећи линк се можете информисати о заказаним манифестацијама

недеља, 15. фебруар 2015.

НЕМАЧКИ ДУГОДЛАКИ ПТИЧАР И ВОЈНИК ЛУКА РАМЕ УЗ РАМЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Преносимо занимљив текст из листа ''Политика'' о војнику Луки Солдатовићу и његовом псу Трефу и њиховој заједничкој судбини у борбама и свој муци коју је носио I св. рат. Причу о ова два јунака преносимо у целости:

Када је избио Први светски рат 1914. године Лука Солдатовић се затекао у Београду, где се јавио на зборно место као резервни наредник-телеграфиста. Командира вода је обавестио да, пошто је ловац, има пса, кога, будући да је самац, нема коме да остави и замолио за одобрење да га поведе собом. Командир вода се сложио и пас је кренуо са Луком на фронт. Пас, кога је звао Треф, био је немачки дугодлаки птичар, одлично дресиран и извежбан за лов на фазане и дивље патке. Изнад свега, био је веома привржен своме господару, пише Политика.

Лукин вод је припадао пуку из састава познате Дринске дивизије, а он је, као наредник, командовао саставом од десетак војника, који су носили мобилни телеграф, пољске телефоне као и моталице с кабловима и сви су били наоружани пушкама. Лука је поред пушке и службеног пиштоља понео и свој приватни ловачки револвер.

Лука и његов вод учествовали су у познатој Церској (од 12. до 20. августа 1914) и Колубарској бици (од 16. новембра до 16. децембра 1914) у којима је српска војска победила и ослободила Србију од аустроугарских снага. С наредником Луком све време био је и његов пас Треф. Лукино телеграфско одељење у овим и каснијим борбама често је имало веома деликатне и опасне задатке – били су задужени за успостављање телефонске везе између командира чета, батаљона, пукова и команде дивизије. Развлачење телефонских линија вршено је често и у току саме борбе, што је значило да понекад морају и пузећи да пређу преко тзв. ничије земље. Такође, телефонске линије су често биле покидане дејством аустроугарске артиљерије, па је Лука са својим војницима под жестоком пушчаном и митраљеском, а често и артиљеријском, ватром непријатеља пузећи ишао да те линије поново повеже. У тим условима већина је била рањена, па није чудо што је и сам Лука био рањен и оперисан у Војној болници у Нишу.

После ових славних победа српска војска се полако повлачила према Албанији. Ту је и Лука са својим везистима. Иду пешице носећи мобилни телеграф, пољске телефоне и осталу неопходну опрему. Српска војска оскудева у многим стварима, а највише у храни, што је постало евидентно већ ступањем на тло албанских гудура. Лука је неколико пута као искусан ловац, крећући се често ван путева, приметио да има зечева и друге дивљачи. Издвајао би се од свог одељења да би уз помоћ свога Трефа уловио неколико зечева, понеку јаребицу, препелицу или неку другу дивљач. Овај повремени лов је за Лукино одељење био спасоносан. Једнога дана пришао му је помоћник и обавестио га да већ неколико дана нису ништа јели и сугерисао му жртвовање Трефа. Лука је потегао свој револвер и запретио метком у чело свакоме ко буде дирнуо у пса. Одмах је наредио војницима да разгрну снег и под плитком и оскудном земљом потраже маховину, папрат, лишајеве, лишће и корење које је ставио у казан. Тако су се хранили данима и спасли од глади.

На путу кроз Албанију пратила их је жестока зима и снег. Хладноћу су, уз оскудну одевеност и неприкладну обућу, појачавалинепрестана глад и исцрпљеност од дугог пешачења. Шаторска крила, којима су војници били снабдевени, била су слаба замена за покриваче којих није било, а Лука би раскопчао шињел, пригрлио Трефа и тако су се грејали. У Драчу, пред укрцавање на француски ратни брод, Лука је принуђен да од Савезничке санитарне инспекције мољака потврду о здрављу пса како би и њега укрцао на брод, јер су се бојали беснила. На Крфу се после дугог, напорног и исцрпљујућег марша без адекватне исхране разболео од неке заразне болести и петнаест дана лежао у пољској болници под шатором, док му је пас Треф непрекидно лежао уз кревет. После оздрављења и он се придружио новоформираној српској војсци у Солуну десеткованој тифусом и другим болестима условљеним општом слабошћу и исцрпљеношћу.

При првој смотри новоформираног пука, коју је извршио новопостављени командант у пратњи командира Лукине чете, догодио се и први сусрет са псом у строју.

– Па, ово није ловачко друштво – просиктао је командант. Командир је објаснио да је то пас наредника Луке, који га је, пошто није хтео да га остави окупатору, из Београда повео са собом. Тај пас је с њим прешао Албанију, и, ако бог да, вратиће се у Београд. Тада је командант пришао Луки, војнички га поздравио и руковао се. Кроз неколико дана врши се дивизијска смотра, коју врши генерал у пратњи команданта пука. Сцена се понавља, и командант пука рапортира генералу о Луки и псу. Генерал војнички поздравља Луку. Затим, регент Александар Карађорђевић са групом генерала Врховне команда врши смотру неколико дивизија и сцена се опет понавља. Регент Александар војнички поздравља Луку, рукује се и пита за име. Лука рапортира... Последња смотра вршена је пред одлазак на Солунски фронт. На последњој смотри пред полазак на Солунски фронт наредником Луком и његовим Трефом одушевио се и француски генерал – главнокомандујући савезничких снага – Франше де Пере.

Лука и његови везисти учествују у пробоју Солунског фронта. Пас Треф је и на Кајмакчалану и у јуришима после тога све до ослобођења Београда и Србије стално био са својим господаром, с којим је и након рата ловио по српским пољима и планинама док двадесетак година касније није скончао свој необични живот.

КСРС - ПЛАН МАНИФЕСТАЦИЈА ЗА 2015. ГОДИНУ



Кинолошки савез Републике Србије је објавио листу са планом манифестација за текућу годину . Информишите се о изложбама и утакмицама на линку испод.



ПЛАН МАНИФЕСТАЦИЈА КИНОЛОШКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА 2015. ГОДИНУ (КЛИК ЗА ПРЕГЛЕД)

недеља, 8. фебруар 2015.

ВИДЕО РЕПОРТАЖА РТРС - ШАРПЛАНИНЦИ


фото Јутуб

Погледајте у наставку видео прилог РТРС о псима расе шарпланинац и животу на селу

уторак, 15. јул 2014.

ВИДЕО КОЈИ ЋЕ ВАС НАСМЕЈАТИ - ЛИСИЦА И ПАС НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉИ

У природи се свашта дешава, тако и то да животиње које су обично љути противници постану другари. У ''вештачким условима'' се свашта дешава, мука и невоља натерају и мачку и пса да спавају заједно, читали смо и о вуку и јагањцима који су живели заједно, али кад дођу боља времена све се врати на старо.

Међутим, овај пас и ова мала лисица обећавају дугу љубав. Ово како се они играју и друже тешко да се може замислити док се не види.
Погледајте видео.

Претражи овај блог

Популарни постови