Лежао сам непомичан и нем од страха чекајући да се звер поново обруши на мене и раскомада ме, препричава ловац из Бајине Баште Миломир Рајаковић (35) догађај од пре неколико дана у шумама Таре.
- Нас петнаестак ловаца из Бајине Баште газили смо честаром код језера Заовине тражећи дивље свиње. Поделили смо се у стрелце, мени је запао терен обастао густом боровом шумом. С пушком преко рамена корачао сам тихо и опуштено надајући се да ће избити свиња - каже Рајаковић.
Није слутио да га из потаје мотре очи женке мрког медведа.
- Појавила се, ни сам не знам одакле, муњевито пропела на задње ноге... Унела ми се у лице и из све снаге рукнула... За главу је била већа од мене. Остао сам укопан - сећа се Бајинобаштанин.
Следећег трена мечка га је ударила шапом у прса и бацила уназад. Три метра, каже, летео је кроз шуму, преврнуо се кроз ваздух и пао на леђа.
- Имао сам осећај да се цела шума тресе од њеног језивог крика. Покушао сам да се померим, побегнем, брже - боље скинем пушку, али страх ме је паралисао. Нисам могао да мрднем. Пробао сам да дозивам у помоћ, али и глас ме је издао. Чекао сам кад ће разуларена звер да скочи и задави ме беспомоћног - вели он.
Годинама се бави ловом, али претходно ништа слично није доживео ни чуо од старијих колега. Сретао је медведе по Тари, али увек на безбедној дистанци.
- Стрепећи да је она и даље ту и да чека сваки мој покрет да опет насрне, полако сам се прибрао, устао, скинуо и репетирао пушку. Животиње није било у близини. Уочи сам трагове одраслог медеда и двоје мечића који су отишли дубље у шуму, схватио да је опасност прошла, да ме је мечка спопала јер је бранила младе - премотава филм Рајаковић.
Нешто касније срео са колегама и препричао догађај.
- Лов смо наставили уобичајено али су ме увече стигле слике блиског сусрета. Безброј пута ми се у глави „репризирала“ сцена како ми се медвеђа глава уноси у лице. Било па прошло, сада је добро - прича Миломир.
