![]() |
| Фото Стефан Радуловић |
Ловачка сезона се захуктава, већ су скоро сви стигли да огараве цеви пушака, млади штенци су већ стигли да се покажу какви су, дружење , ловачки сусрети се организују, а како су скоро сви пољопривредни радови готови већина ловаца једва чека да осване недеља да се на старом месту сусретне са колегама, да уз јутарње шале и прозивке, уз Божију помоћ, крену у шуме и поља и бар тих неколико часова пробуде у себи традицију, наслеђе и да буду оно што јесу, за шта већина живи, да лове и буду ловци.
Оно што поред све еуфорију, узбуђења, цвилења паса, лупања срца не смемо заборавити је етика. Шта нам после тог лова остаје ако не успомене и трофеји? Одлика правог ловца, старог кова, ловца мераклија, човека који живи за лов је у тој традицији која се кроз ловачку етику чува. Успомене које нам остану се преносе генерацијама. Сви ми имамо, на зиду у албумима старе ловачке слике које су нам оставили дедови, очеви али и своје. Постоји ли разлика између тих слика?
Данашње слике нису црно - беле, већ у боји, али то није основна разлика. На тим сликама су нам преци са двоцевкама или једноцевкама. За те фотографије се позирало. Ловац је уздигнутог чела и истурених груди, а то говори о поносу због уловљене дивљачи. Ми, данас, имамо много веће техничке могућности да нам слика и успомена из лова буду лепе.
![]() |
| Фатмир Фетаху |
Оно што нам ловачка етика налаже је да поштујемо дивљач, себе и друге. Можда је данас лакше одстрелити дивљач али је и дан данас то надмудривање. Човек, скоро увек, у том надмудривању победи, улови дивљач па зашто неби и одао почаст истој а лепу слику о себи, ловцима и лову послао у свет и оставио у наслеђе?
Ловачка етика нe налаже да се купују скупа ловачка одела. Ловачко одело није оно војно, није ни полицијско, ни ватрогасно, ловачко одело је једнобојно, у финим зеленим тоновим, уз обавезу ношења маркера упадљивих боја како би заштитили себе и друге. Не фали ништа ни гуменим чизмама, не морају да буду то ''магнумке'' од 100 евра. Лов је начин живота, ако се за сваку свадбу купује ново одело, може се набавити и једно ловачко, за цео живот.
![]() |
| Иван Арсић |
Када одстрелите дивљач, није тешко да од тога направите церемонију. Не заборавимо на ловачко крштење, које ће млади ловац памтити за цео живот, не заборавимо ни ловачку гранчицу, расклопљену пушку, што је најбитније, пазимо на детаље и не дозволимо да ловце други виде као: ''Наоружану, организовану, групу, која кроз шуму иде право у кафану!''.
Конкретно, при фотограгисању, положите дивљач на бок, не остављајте је у затеченом стању, одаљите се пола корака иза, клекните, преломите пушку преко руке, или празну окрените ка небу, свог ловачког помоћника, најбољег друга, пса, поставите поред Вас, то вам је заједнички трофеј.
Набаците осмех на лице, подигните главу високо, поносите се тиме што сте ловац и што је то Ваш трофеј. Фотографишите се у природи, на месту одстрела.
![]() |
| Дејан Ерић |
Добар поглед и мирна рука!




Нема коментара:
Постави коментар